Nikad ne znamo u čemu se krije hajr. Možda nam Allah, dž.š., nešto uskrati, da bi nam dao nešto bolje od toga. Zato, sabur! Jer: “Ako ga pogodi kakvo dobro, vjernik zahvaljuje Allahu, a kad ga pogodi zlo, on je strpljiv i to mu donosi dobro.”(Muslim) Zato, kad nas zadjesi neko iskušenje trebamo biti strpljivi, pa i ako padnemo, trebamo brzo i dostojanstveno ustati i nastaviti dalje. Jer nije sramota pasti, sramota je ne dići se! Pobjeda pripada samo najupornijima i onima koji su strpljivi. Zaista, iskušenje vodi ka dobru, za one koji su strpljivi. Jer, iskušenje može biti milost, koja nam je data od Stvoritelja, Allah iskušava one koje voli. Može biti oprost grijeha, ili pak, test naše strpljivosti i imana. A Allah zna ono što mi ne znamo. Ali, mi trebamo znati da kada se jedan put zatvori, Allah, s.w.t., otvori novi. Na nama je pronaći ga, nastaviti dalje i nikad ne gubiti nadu u Allahovu milost. Jer svi narodi su imali svoje uspone i svoje padove, svoje dane i svoje noći. Svi ljudi su imali svoje patnje i svoje radosti. A mi trebamo, uprkos iskušenjima, uprkos preprekama, nastaviti dalje, boriti se, prolaziti kroz nevremena, oluje i nikad ne odustajati, sve do zacrtanog cilja!
Nekad toliko vremana provedemo, gledajući zatvorena vrata, dok ne shvatimo da na drugoj strani postoje vrata, koja su širom otvorena. Potrebno je samo strpiti se, ne okretati se nazad, shvatiti da su nam dotična vrata zatvorena i krenuti dalje, krenuti naprijed i ugledati druga vrata, koja su nam zasigurno otvorena. Jer, kada se jedna vrata zatvore, Milostivi otvori nekoliko novih!
Nema poraza dok se ne odustane... Nema kraja dok se ne stane... I bez obzira koliko neuspijeh boli i bez obzira kakve su rane, iskušenja, čovjek nije pao, sve dok nije u prašini i odbija da ustane... Ali čovjek nije pao sve dok ima sanse za još jedanput... Niti je pobijeđen, sve dok sa pokušajima ne prestane...

Piše: Amra Ejupi IIb