“Voli ga ko majku svoju,
ne zal’ za njeg ni krv svoju”,
-tako je govorio otac sinu,
da sačuva domovinu.

Trpeo si sve i svašta
i krv se topila na tebi,
ranjavan si puno bio,
moj Sandžaku dragi, mio.

Poslije dugih, teških dana,
sad odmaraj u šarenom cvijeću.
Volim te moj Sandžaku,
u tebi se rodih, u tebi i umrijet ću.

Mnogi su za te živote dali,
da bi smo sreću mi imali.
Kad zatreba i ja ću ti život dati,
moj Sandžaku, moja mati.

Piše: Senad Šaljić, IIa